ПРЕплављени...
Ових дана, док нас бујица солидарности (подстакнута медијском хуком и дувањем у рог радних акција и другојаких друштвено ангажованих активности) спречава да размишљамо о било чему другом - ја сам некако имао и преча посла... Помогао сам колико је могло, лично и посредно ал' се нисам том приликом сликао помоћу папараца па о томе нема ништа на Facebook-у и Tweeter-у. Шта да се ради...
Размишљао сам ових дана о чињеници да је медијски нечујно прошла прича оненаплативим потраживањима из уста бившег Yale-овца и вероватно најмлађег од свих који су нам јахали грбачу... А ваљало би да смо чули детаљније, будући да је већини наспотлачених ово један од ретких, евентуалних, потеза којима Влас' настоји да изпрегаженог пређемо у повијено стање. Ко пита - не скита...
Друга тема која ме (с)морила била је чињеница да већ месецима за моју (од скора изванично - што ваљда значи да сам, коначно, сазрео) супругу покушавамо да нађемо неки посао... Има младост, образовање, знање, изглед, здраву амбицију и добру вољу па је занимљиво како никако да се одазове неки од послова који не укључују превртање пљескавице, кафану и/или кладионицу. А заслужила је, ваљда, да ради нешто за шта јеучила... Слабо (и њој и мени) значи гомила аквизитерских варијанти (ради џабе иобучавај се а заради, у догледно време можда, на проценат) - посла, очитоне(и)ма. Бојим се да ће слабо бити заинтересована и за (државно-медијски надувану) варијанту чишћења смећа на неодређено време зарад радног стажа и тапшања по рамену - колико год да је у'вати еуфорија...
Додатно ме јела чињеница да ме је мобилни оператер који функционише као Чаробњак из Оза (што значи да не можете до'ватити никог изнад шалтера за било какав проблем) самоиницијативно утужио за неколике десетине хиљада (динара) успркос чињеници да већ месецима са њиховим невидљивим службама водим преписку бранећи своја права... Чињеница да се дотични оператер има назив као да нас све третира као Важне Личности додатно јача (свакоме ко је са њима икада имао посла) осећај да си у некомкафкијанском (по оном аутору који је много волео да цепа последње стране романа)замешатељству. На њихову жалост, ја сам доста истрајан када сам у праву а склон сам и натезању па ћемо видети шта носи дан... Свакако ми делује да ће, ако ме не испоштују, и њихова потраживања постати ненаплатива (рецимо скоро као и моја плата).
Ето, можда сам сујетан и саможив али ме (због горе наведених разлога) прилично заобишла хука и бука Библијских размера на коју ће се (очекивано) вадити сва Влас'када год нам у наредном периоду падне на памет да питамо - што ми је овако лоше...Сада је таман почела она друга фаза извештавања - личне приче (и замерке за неучињено) - па ме можда и заинтересује. У том смислу - како сте ви ових дана... Размишљајте (мало и) о томе.