Malogradjanin Kejn

Некако ми је жао што не стижем да пишем и овде али (нажалост) некако ми се чини да су могућности за креативно дизајнирање овде неупоредиво мање него на сајтовима где се већ испуцавам... Ипак, решио сам да овај текст поставим како би (надам се барем) стигао до већег броја писмених и (још се више надам) освешћених - а време је, крајње, да се некако чује(мо). У земљи у којој је медијски мрак постао (већ неко време) потпун и где се сеиримо кад прочитамо нешто интелигентно на социјалним мрежама не узимајући у обзир да је то само вентилић (и то прилично патетичан) за све оне муке и беду коју нам сваког дана товаре наши Недодирљиви & Непогрешиви владари (почев од Смучића па преко Смрачића до осталих, неупоредиво ситнијих, смрадића) – стварно је потребно нешто више...

Како, иначе, објаснити да нам из дана у дан стално нешто прете (по принципу зао и мање зао полицајац) па нам онда кажу како можда и неће да нас убију тотално него само онако мало а већина медија (и самим тим оних плиткоумних и незаинтересованих наших сапатника) малтене опали ватромет у похвалу Разумевању За НАРОД?! Они који разумеју тај неки НАРОД свакако знају да НАРОД:

1. КУПУЈЕ ХРАНУ НА ОДЛОЖЕНИХ ШЕСТ МЕСЕЦИ (ако му Банка дозволи да добије папириће које више не можете да добијете у оној мери као код покојног омраженог Диктатора)

2. ОБЛАЧИ СЕ ПО SECOND HAND-има или КИНЕЗИМА (ако и то може јер су, многима, и поменуте модне линије постале НЕДОСТУПНЕ)

3. НЕМА ОД ЧЕГА ДА ПЛАТИ НИ КАРТУ ЗА ПРЕВОЗ (онај који безобразно и безобзирно наплаћују успркос чињеници да на то немају АПСОЛУТНО НИКАКВО ПРАВО из бројних разлога о којима можете прочитати кликом овде) а КАМО ЛИ КОМУНАЛИЈЕ

4. НАСТОЈИ ДА ПЛАТУ ДИГНЕ ПРЕ НЕГО ШТО СЕ БАНКА ДОСЕТИ ДА ЈЕ НЕШТО УПЛАЋЕНО ПА ДА ПОКУПИ И ТО

5. А ИМА ИСТЕ ОБАВЕЗЕ КАО ОНИ КОЈИ ИМАЈУ ПО ТРОЈА КОЛА, ДВА СТАНА, ВИКЕНДИЦУ, ЉУБАВНИЦУ, БРОДИЋ и РАЧУН У ШВАЈЦАРСКОЈ (рекосте Социјална Карта – don’t f..k me over)

6. РАДИ ПО НЕКОЛИКО БЕДНО ПЛАЋЕНИХ (ако су и плаћени) ПОСЛОВА ДА БИ МОГАО ДА ПРЕЖИВИ

7. И МОРА ДА ИЗАЂЕ НА УЛИЦУ (и/или поменуте социјалне мреже) И ПРОВЕДЕ ТАМО МЕСЕЦ И ПО ДА БИ МУ НПР. НАРОДНА МИЛИЦИЈА (са лажним доктором на челу) ПРОНАШЛА БАХАТОГ УБИЦУ СИНА... У ХОНГ КОНГУ.

Грешим ли, можда?! Јесте се томе надали мили гласачи... Када сте гласали и за ове и за оне и за најоније. Како вам се чини чињеница да се медиј за који смо пре четврт века (јесте има толико) били спремни да гинемо по улицама труди да направи што идиотскији програм сматрајући, ваљда, да се то сматра забавом? А емисије (оне радијске) и људе због којих смо их бранили и због којих смо правили антене од кромпира и жице више и не помињу... Како вам се допада то што ће своје политичке директоре, директорчиће, саветнике, возаче, секретарице, саветнице, пушачице и пушаче да плаћају од ваше заплењене покретне имовине? Шта би са рационализацијом државне управе? А шта са одузимањем имовине ЛОПОВИМА због чијег су обећаног хапшења и добили свој апокалиптични мандат? Па их после брже боље попуштали и још их тапшу по рамену уз канапее по Златибору... Како вам се, на крају, допада чињеница да ће Смрачић (како ствари стоје) бити Председавајући ОЕБС-а? Да вам је неко то причао оног 5. Октобра ('ел се сећа неко, аман) бисте ли га упутили ка Лази (да том) ил' би му пукли шамар?!

Као што написах на више места (а украо сам од бесмртне и неизмерно Велике Еме) – ДА ГЛАСАЊЕ МОЖЕ НЕШТО ДА ПРОМЕНИ ДАВНО БИ ГА УКИНУЛИ! Постоји, међутим, и оно што се (чини ми се неадекватно) назива грађанска непослушност... Чини ми се да ће непослушност бити резултат стицаја несретних околности (тј. чињенице да ИХ велика већина народа више НЕЋЕ МОЋИ СЛУШАТИ) а не (опет неадекватно назване) грађанске ХРАБРОСТИ (која је давно нестала). Кува се такав развој ситуације свуда (ко има очи и уши – ваљда види и чује) па ће, некада, стићи и на брдовити Балкан... Само да преживимо до тада. МИ, (предуго) ПОНИЖЕНИ!

На мом сајту о АНАРХИЈИ (од оне филозофске до активистичке) можете прочитати неупоредиво више о свему што вас можда буде занимало... Ако сте задовољни ПОСТОЈЕЋИМ – извињавам се на сметњи. 

Није баш сваки дан овако поводан (можда само кад је подводан) за писаније... Дакле, данас је онај дан кад су и са Западне стране сатерали армаду човека чијим се брчићима (насупрот оним које је носио један његов савременик) нико није (бар не отворено) смешкао. Биће по оним каналима што по цео дан колоризују и драматизују све историјске моменте (од Наполеонових ратова до прднућа трагача за благом и/или артефактима), засигурно, бар по нешто о томе па да не дужим у том правцу...

Лично ми је интересантнија ситуација са наводном и ничим изазваном сумњом у цензурунашег Свемогућег и његових малих помоћника. Свако коме свакодневни напади на оно мало (нажалост махом инструираних и далеко од независних) новинара који још смеју да напишу нешто о Првом и Једином не изгледа сумњиво - има проблем (рекао бих) са визуром... Када се томе дода и чињеница да су неки од оних што махом седе у гаћама и чачкају нос док по интернету (уздуж & попреко) расправљају о кривинама Дрине упозорени - што рушењем сајтова што кућним посетама службених лица - јасније в(н)ам је, искрено се надам. Спречавање онога кога су задужили да се бави јавношћу информација да говори (то се ваљда зове ућуткивање) - само је фондан за (приличноговнаву) торту коју, махом, једуцкамо...

Чињенице да нема питања ни о чему на која би Влас' (ова или било која друга било када а овде) дала иоле искрен одговор као и да више не смеш ни да питаш ко је сместио Зеки Роџеру ако је дотични мало боравио у водом угроженом подручју (или, не дај Боже, ради у НИС-Газпром-Џепић) - спречавају нас, изгледа, и да се бавимо нпр. чињеницом да још увек (пар недеља пре рока) немамо никакав план да прославимо последњи прави дометнаше историје... Јесте, мислим на онај рат (коме је претходило пар мањих) у коме јестрадао сваки трећи од Нас а коме је (наводно) повод била једна од ретких успелиханархистичких акција (заиста) на овим просторима, икад.

Мислим, заиста ме претходно прослављање занима више од чињенице да је један од Вечитих (билмеза ваљда) решио да премлати новинара који је превише еуфорично помињао његовог сина... А о томе, бар по мало, може да се прича па има шта дапопуњава Дневничке Додатке (у које су се претвориле све наше информативне емисије).

Срећно искрцавање, у ишчекивању скорашње слободе поручујем својим војницима само да буду храбри као да се боре за своју породицу јер (на дуже стазе) тако и јесте... Рече онај генерал који је убрзо по томе пао у немилост.

Ових дана, док нас бујица солидарности (подстакнута медијском хуком и дувањем у рог радних акција и другојаких друштвено ангажованих активности) спречава да размишљамо о било чему другом - ја сам некако имао и преча посла... Помогао сам колико је могло, лично и посредно ал' се нисам том приликом сликао помоћу папараца па о томе нема ништа на Facebook-у и Tweeter-у. Шта да се ради...

Размишљао сам ових дана о чињеници да је медијски нечујно прошла прича оненаплативим потраживањима из уста бившег Yale-овца и вероватно најмлађег од свих који су нам јахали грбачу... А ваљало би да смо чули детаљније, будући да је већини наспотлачених ово један од ретких, евентуалних, потеза којима Влас' настоји да изпрегаженог пређемо у повијено стање. Ко пита - не скита...

Друга тема која ме (с)морила била је чињеница да већ месецима за моју (од скора изванично - што ваљда значи да сам, коначно, сазрео) супругу покушавамо да нађемо неки посао... Има младост, образовање, знање, изглед, здраву амбицију и добру вољу па је занимљиво како никако да се одазове неки од послова који не укључују превртање пљескавице, кафану и/или кладионицу. А заслужила је, ваљда, да ради нешто за шта јеучила... Слабо (и њој и мени) значи гомила аквизитерских варијанти (ради џабе иобучавај се а заради, у догледно време можда, на проценат) - посла, очитоне(и)ма. Бојим се да ће слабо бити заинтересована и за (државно-медијски надувану) варијанту чишћења смећа на неодређено време зарад радног стажа и тапшања по рамену - колико год да је у'вати еуфорија...

Додатно ме јела чињеница да ме је мобилни оператер који функционише као Чаробњак из Оза (што значи да не можете до'ватити никог изнад шалтера за било какав проблем) самоиницијативно утужио за неколике десетине хиљада (динара) успркос чињеници да већ месецима са њиховим невидљивим службама водим преписку бранећи своја права... Чињеница да се дотични оператер има назив као да нас све третира као Важне Личности додатно јача (свакоме ко је са њима икада имао посла) осећај да си у некомкафкијанском (по оном аутору који је много волео да цепа последње стране романа)замешатељству. На њихову жалост, ја сам доста истрајан када сам у праву а склон сам и натезању па ћемо видети шта носи дан... Свакако ми делује да ће, ако ме не испоштују, и њихова потраживања постати ненаплатива (рецимо скоро као и моја плата).

Ето, можда сам сујетан и саможив али ме (због горе наведених разлога) прилично заобишла хука и бука Библијских размера на коју ће се (очекивано) вадити сва Влас'када год нам у наредном периоду падне на памет да питамо - што ми је овако лоше...Сада је таман почела она друга фаза извештавања - личне приче (и замерке за неучињено) - па ме можда и заинтересује. У том смислу - како сте ви ових дана... Размишљајте (мало и) о томе. 

Е па, ушло се у 2014. (или ће вечераске) а мени је некако (ни сам не знам како) прошла индигнација настала чињеницом да ми је прошлогодишњим нестанком сајта мојблог.рс нестало више од неколико година писања неколико блогова... Најпознатији је био Мала прерија у кућици.

Овај блог би требало да се ослони на тематику (дакле најширокопојаснију) поменутог блога уз разумевање читалаца да сам временом постао беснији и да ме предуго писање замара... У земљи коју воде Смучић и Смрачић (у оном правцу који називамо, ничим изазвани, мајчином) а коју су претходних година изгрицкали Смрадић и екипа (и онај са канабетом па онај са мачкама пре њих) - речи су, махом, постале сувишне. Али пријају... Читамо се.