Malogradjanin Kejn

Није баш сваки дан овако поводан (можда само кад је подводан) за писаније... Дакле, данас је онај дан кад су и са Западне стране сатерали армаду човека чијим се брчићима (насупрот оним које је носио један његов савременик) нико није (бар не отворено) смешкао. Биће по оним каналима што по цео дан колоризују и драматизују све историјске моменте (од Наполеонових ратова до прднућа трагача за благом и/или артефактима), засигурно, бар по нешто о томе па да не дужим у том правцу...

Лично ми је интересантнија ситуација са наводном и ничим изазваном сумњом у цензурунашег Свемогућег и његових малих помоћника. Свако коме свакодневни напади на оно мало (нажалост махом инструираних и далеко од независних) новинара који још смеју да напишу нешто о Првом и Једином не изгледа сумњиво - има проблем (рекао бих) са визуром... Када се томе дода и чињеница да су неки од оних што махом седе у гаћама и чачкају нос док по интернету (уздуж & попреко) расправљају о кривинама Дрине упозорени - што рушењем сајтова што кућним посетама службених лица - јасније в(н)ам је, искрено се надам. Спречавање онога кога су задужили да се бави јавношћу информација да говори (то се ваљда зове ућуткивање) - само је фондан за (приличноговнаву) торту коју, махом, једуцкамо...

Чињенице да нема питања ни о чему на која би Влас' (ова или било која друга било када а овде) дала иоле искрен одговор као и да више не смеш ни да питаш ко је сместио Зеки Роџеру ако је дотични мало боравио у водом угроженом подручју (или, не дај Боже, ради у НИС-Газпром-Џепић) - спречавају нас, изгледа, и да се бавимо нпр. чињеницом да још увек (пар недеља пре рока) немамо никакав план да прославимо последњи прави дометнаше историје... Јесте, мислим на онај рат (коме је претходило пар мањих) у коме јестрадао сваки трећи од Нас а коме је (наводно) повод била једна од ретких успелиханархистичких акција (заиста) на овим просторима, икад.

Мислим, заиста ме претходно прослављање занима више од чињенице да је један од Вечитих (билмеза ваљда) решио да премлати новинара који је превише еуфорично помињао његовог сина... А о томе, бар по мало, може да се прича па има шта дапопуњава Дневничке Додатке (у које су се претвориле све наше информативне емисије).

Срећно искрцавање, у ишчекивању скорашње слободе поручујем својим војницима само да буду храбри као да се боре за своју породицу јер (на дуже стазе) тако и јесте... Рече онај генерал који је убрзо по томе пао у немилост.